Шта Библија значи када говори о опонашању?

Одговор



Угледати се значи опонашати. Емулације , како се користи у неким старијим преводима Библије, је застарела реч која значи љубоморно такмичење или амбицију вођену завишћу. Грешно опонашање је жеља вођена похлепом да се имитира нечији успех или подели њихово богатство; то је држање корака са Џонсима, уроњеним у похлепу.



У Библији КЈВ, облик речи емулације се користи на два места: једном позитивном и једном негативном. Галатима 5:19–21 наводи дела тела. Стих 20 помиње грехе идолопоклонства, враџбине, мржње, различитости и опонашања, између осталог. У другим верзијама Библије, као што су НИВ и ЕСВ, реч љубомора замењује КЈВ емулације .





Емулација није кратак пораст љубоморних осећања које сви имамо с времена на време. Греси наведени у Галатима 5:19–20 су они који одређују особу. Стих 21 даље каже да они који практикују такве ствари неће наследити царство Божије. Грешне емулације су љубоморне мисли и поступци због којих човек живи у стању мржње и зависти.



У другом одломку, облик речи емулације Павле користи да се односи на корисну љубомору која би навела његову јеврејску браћу да траже Бога. Римљанима 11:14 каже, ако на било који начин могу изазвати на опонашање оне који су моје тело, и могу спасити неке од њих (КЈВ). Павле говори о чињеници да га је Бог послао као мисионара међу незнабошце (Дела 28:28; Римљанима 11:13). Због осећаја Јевреја о етничкој супериорности и божанској привилегији, били су ужаснути идејом да је њихов Месија такође дошао да спасе незнабошце. Павле се надао да ће, док његова јеврејска браћа буду посматрала незнабошце како ступају у савезни однос са Богом, бити изазвани љубомором и схватити своју грешку што нису прихватили Исуса као свог Месију. У том случају, емулације би имале позитиван исход.



Када опонашамо некога, опонашамо га или њу јер се дивимо неком квалитету карактера или понашању. Павле је више пута упућивао нове вернике да га опонашају као што је он угледао на Христа (1. Коринћанима 4:16; 11:1; Филипљанима 3:17). Наш циљ као хришћана је да опонашамо Исуса као што је Он опонашао Оца (Јован 5:19; 14:12). Грешна опонашања, у употреби речи у КЈВ, повезана су са похлепом, свађом и јаким, негативним осећањима (видети Пословице 27:4). Срца пуна опонашања подстакла су Јосифову браћу да га болесно лече (Постанак 37:4). Подражавања су довела до Гијезијевог пада (2. Краљевима 5:15–27). Лажи које су изговорили Ананија и Сафира вероватно су последица грешне жеље тог пара да задобије почасно место које је Варнава заслужио у цркви (Дела 4:36 — 5:10). Међутим, опонашајући Варнавину великодушност, Ананија и Сафира нису успели да се угледају на његову искреност.



Када желимо да опонашамо зле или гајимо љубомору према другима, не можемо да живимо у љубави и понизности како Бог заповеда (Ефешанима 5:2; Псалам 73:2–3). Грешна опонашања неће остварити Божју сврху у нашим животима, и ми треба да избегавамо да дозволимо да став зависти или љубоморе живи у нашим срцима.