Шта можемо научити из приче о Петру како хода по води?

Шта можемо научити из приче о Петру како хода по води? Одговор



Једно од најпоучнијих чуда Исуса Христа дешава се када апостол Петар искочи из чамца и крене узбурканом водом у сусрет Господу на мору. Извештај, који следи за петама другог просветљујућег чуда, храњења 5 000, забележен је у Матеју 14:22–36. Не само да Исус хода по Галилејском језеру овде, него и Петар хода по води.



Неколико вредних поука — неке очигледне, а неке не тако очигледне — уводи се у извештај о томе када Петар хода по води. Исус је управо завршио да нахрани гомилу хиљада са две рибе и неколико векни хлеба. Ученици почињу да увиђају ко је Исус, али њихова вера у Њега још увек има простора за раст. Директно пратећи ово чудо, Исус почиње своју следећу лекцију. До сада је вече, а Исус још није имао времена да се нађе насамо са својим Оцем – управо због чега је дошао на ово изоловано место близу мора. Зато Исус шаље своје ученике напред у чамцу да пређу Галилејско море.





Исус прави простор за време насамо с Богом. Ово је прва важна лекција коју можемо да узмемо из рачуна да нам помогне да пребродимо животне олује. Исус шаље ученике да би могао бити сам на гори да се моли. Чак и са потребама толиког броја људи који Га притискају, Господ ставља усамљеност са Богом као свој приоритет.



Док ученици прелазе море, настаје жестока и застрашујућа олуја. Врло рано ујутру, Исус им иде по води. Мислећи да је он дух, ученици су уплашени. Иако су дуго са Христом, не препознају Исуса док се приближава у олуји. Понекад не успевамо да препознамо Господа када дође уз нас током наших личних олуја. Али Исус разуме незрелост наше вере. Својим ученицима Господ говори ове речи утехе: Храбрите се! То сам ја. Не бој се (Матеј 14:27).



Петар, увек ентузијастичан и импулсиван, одговара: Господе, ако си ти, реци ми да дођем к теби на води (Матеј 14:28). Господ позива Петра да дође, а ученик излази из чамца. Петар иде по води ка Исусу. Његови мали кораци вере трају само тренутак, а онда он скида поглед са Господа. Својим физичким видом Петар види ветар и таласе који га окружују, и уплаши се (30. стих) и почиње да тоне.



Петар кличе: Господе, спаси ме! (Матеј 14:30), а Исус одмах пружа руку да ухвати Петра. Маловерни, Исус каже: Зашто си посумњао? (стих 31). За вернике је поука овде непогрешива. Ако скренемо поглед са Исуса и усредсредимо се на своје околности, паћемо под теретом наших проблема. Ако призовемо Исуса у вери, он ће нас ухватити и подићи изнад наше наизглед немогуће ситуације. Петар је дозволио да сумња уклони његову веру. За све време док је био са Исусом, чак је и Петар, један од Христових најближих пријатеља, још увек учио да у потпуности верује Господу.

Док се Исус и Петар пењу у чамац, олуја престаје. Ученици одговарају на све чему су сведочили са страхопоштовањем, обожавањем и обожавањем Господа. Исусу кажу: Заиста си ти Син Божији (Матеј 14:33). Почевши да схватају да је Исус свемоћан, чак и над силама природе, ученици иду још један корак ближе поседовању зреле вере. Исус користи ово бурно искуство да доведе своје следбенике у потпуније разумевање ко је Он као њихов Бог и Краљ. Он је Свемогући Господар ветрова и таласа, и када је присутан са нама у нашем чамцу за спасавање, можемо Му веровати да ће или смирити олују или нас смирити.

Остаје да се истражи кључна лекција. Кад Петар искочи из чамца, срце му је пуно добрих намера. Понекад кренемо у веру са сличним добрим намерама, али, попут Петрове, наша вера убрзо посустаје. Петрово испољавање вере не завршава неуспехом. Иако тоне у страху, Господу призива: Спаси ме! Бог воли да чује наш вапај за помоћ. То значи да знамо да се не можемо спасити. Петар беспомоћно вапи једином ко му може помоћи. Искуство ученика нас подсећа да је губитак вере само посртање. Господ је близу да нас безбедно подигне на ноге када Га позовемо у помоћ.



Top