Како могу наћи утеху када је неспашена вољена особа умрла?

Како могу наћи утеху када је неспашена вољена особа умрла?

Када вољена особа умре, а они нису спашени, може бити тешко пронаћи утеху. Ево неколико ствари које могу помоћи: - Разговарајте са пастором или саветником за смернице и подршку. -Тражите утеху од других хришћана који су доживели сличан губитак. -Читајте Библију и молите се за снагу и разумевање. - Запамтите да Бог има контролу и да зна шта је најбоље за нас, чак и када не разумемо зашто је вољена особа морала да умре.

Одговор





За верника је смрт неспашене вољене особе веома тешка. Понекад се чини да никада нећемо наћи утеху или душевни мир када знамо која судбина чека неспашене. Када спасена вољена особа умре, недостаје нам, али не тугујемо као други који немају наде (1. Солуњанима 4:13), јер знамо да ћемо се једног дана поново сјединити на небу.



Али за оне који умиру без Христа, знамо да их више нећемо видети, и веома је тешко наћи утеху у тој ситуацији.



Посебно за оне који су уложили велике напоре да саопштавају јеванђељске истине својим вољенима, са овом ситуацијом је повезан бол који се пита 'зашто?' Као хришћани, питамо се како је неко могао да одбије тако драгоцени дар. Наша радост у Господу нас покреће да желимо ту исту радост и за друге. Међутим, истина је да иако је позив отворен за све, неки неће добити поклон. Али можемо се утешити, охрабрити и уверити у истину да је Бог увек веран и праведан, иако можда никада више нећемо видети своју вољену особу. Невероватно је схватити да је Бог тако стрпљив и да оставља отворена врата тако дуго.





’Неће ли Судија целе земље поступити исправно‘ (Постање 18:25)? Ово је велика утеха за нас са вољенима који су отишли ​​у вечност и нисмо сигурни где су њихове душе. Бог је суверени Судија праведности, пун благодати и милости према свима који Га призивају. Управо Његова правда нуди 'начин' за све да избегну суд Његове праведности, и у тој правди морамо да почивамо. Благодат је та која нас спасава, и то је милост у којој морамо стајати када пролазимо кроз двоструку тугу смрти неспасене вољене особе. Морамо да се сетимо да овај избор не можемо направити ни за кога другог, а ако су отишли ​​у вечност без Христа, то је био њихов избор упркос понуди благодати.



Иако можда имамо бол у сећању на ту вољену особу док смо у овом животу и пролазимо кроз процес туговања, доћи ће време када ће сваки наново рођени верник бити са Господом. У онај дан Бог ће обрисати све сузе с очију њихових; и неће више бити смрти, ни туге, ни плача, ни бола, јер оно што је пре прошло“ (Откривење 21:4). Не можемо да схватимо како ће то бити јер живимо у времену и ограничени смо нашим ограниченим умом. Међутим, само помисао на то је довољна да донесе утеху и охрабрење. Када видимо Господа, сва туга коју имамо сада ће нестати. „Сада имаш тугу; али ћу вас опет видети и обрадоваће се срце ваше, и радост вашу нико вам неће одузети’ (Јн. 16,22). У међувремену, можемо се ослонити на вечне руке Бога, који осећа наш бол и теши нас својом великом љубављу и милосрђем.



Top